Upoznavanje sa CT protokolima za sprovođenje virtuelne kolonoskopije i cistoskopije

Upoznavanje sa CT protokolima za sprovođenje virtuelne kolonoskopije i cistoskopije
4. maja 2020. No Comments Predavanja,SAVREMENE RADIOLOŠKE DIJAGNOSTIČKE METODE Sava Stajic

Mirjana Radovanović

Dr sci med Sava Stajić

Video prezentacija Upoznavanje sa CT protokolima za sprovođenje virtuelne kolonoskopije i cistoskopije

Virtuelna kolonoskopija – načini izvođenja

  • Virtuelna kolonoskopija je metoda koja se uvodi u praksu devedesetih godina dvadesetog veka, napredovanjem kompjuterske tehnike i sa pojavom sofisticiranih softverskih paketa.
  • Prednost ove metode u odnosu na klasičnu kolonoskopiju je, u tome, što nema potrebe za sedacijom pacijenta. Vreme oporavka je svedeno na minimum,  a takođe spada u apsolutno neinvazivne metode koje omogućavaju pregled kolona u celini.
  • Virtuelna kolonoskopija sa 3D pristupom je pouzdan skrining metod za otkrivanje kolorektalnih neoplazija kod asimptomatskih pacijenata.
  • Radi bolje interpretacije, primarni 2D prikazi, potom multiplanarne rekonstrukcije  i napokon 3D rekonstrukcije daju nam bolji uvid u patologiju debelog creva.
  • Koristeći dobru pripremu pacijenata i distenziju creva u mogućnosti smo da u većini slučajeva detektujemo i minimalne patološke promene na kolonu i da ih razlikujemo od fekalnih masa i hipertrofičnih haustri.
  • Naše iskustvo nam govori da polip veći od 6mm treba odstraniti
Upoznavanje sa CT protokolima za sprovođenje virtuelne kolonoskopije i cistoskopije 1
Virtualna kolonskopija

Prednosti

  • Prednost virtuelne kolonoskopije je što predstavlja minimalni rizik za pacijenta. Procedura kratko traje. Može se primeniti kod pacijenata sa distalnim okluzijama. Preciznije lokalizuje lezije nego klasična kolonoskopija. Takođe može da dijagnostikuje ekstraluminalne lezije, a može, kao uzgredan nalaz da pokaže ciste na jetri, kalkulozu žučne kese, kalkulozu bubrega, karcinom pankreasa kao i velike aneurizme.
  • Na dan pregleda pacijent dolazi pripremljen (čišćenje kolona, antialergijska priprema ako je potrebna, upućen o svim postupcima izvođenja ove metode).
  • Proveravamo podatke, upisujemo u registar njegove podatke, biramo scan protokol za virtuelnu kolonoskopiju.
  • Pre početka snimanja pacijentu se plasira braunila, tj. obezbedi se siguran venski put, potom se daje Buscopan i.v.
Upoznavanje sa CT protokolima za sprovođenje virtuelne kolonoskopije i cistoskopije 2
Virtualna kolonskopija 1
  • Potom pripremamo aparat za insufliranje vazduha i automatsku brizgalicu sa kontrastnim sredstvom. Nakon distendiranja kolona radi se topogram.
  • Skeniranje se uvek radi prvo u pronaciji, potom u supinaciji, osim kod pacijenta koji je kontarindikovan položaj. Skener abdomena u pronaciji radi se nativno, bez kontrasta.  
  • Topogram se ponavlja u supinaciji, zatim se daje kontrastno sredstvo venski i skenira abdomen u supinaciji.
Upoznavanje sa CT protokolima za sprovođenje virtuelne kolonoskopije i cistoskopije 3
skeniranje pacijenta
  • Pregled kolona se vrši od rektuma do cekuma gledanjem transverzalnih snimaka načinjenih u supinaciji. Ukoliko se otkrije patologija, upotrebljavaju se rekonstruktivni snimci u aksijalnim, koronarnim i sagitalnim multiplanarnim rekonstrukcijama, kao i snimci načinjeni u 3D projekciji.
  • Trodimenzionalne endoluminalne slike “fly through” koriste se u specifičnim situacijama (razlikovanje polipa od nabora sluznice).
  • Komparacija sa snimcima u pronaciji izuzetno je značajna za otkrivanje mobilnosti uočene promene.
  • Postprocesing se obavlja bez prisustva pacijenta. Kompjuterski je moguće načiniti brojne rekonstruktvne snimke, s tim što se najbolji kvalitet slike postiže rekonstrukcijama na 1mm i na 0,6mm. To omogućava dobijanje trodimenzionalnih slika koje se koriste za detekciju polipa.

CAD ( COMPUTER AIDED DETECTION) sistemi

  • Da bi se izbegle greške pri postavljanju dijagnoze, koriste se  CAD SISTEMI, u okviru kojih računar automatski prepoznaje površine koje najviše odgovaraju polipima.
  • Rade na sledećim principima:
    • predobrada podataka,
    • otkrivanje potencijalnih polipa,
    • njihovo izdvajanje i klasifikacija.
  • Ovi sistemi se instaliraju na radnu stanicu. U softveru, nalazi CAD sistema predstavljeni su radiologu numeričkim redom, sličnim prezentovanju nalaza radiologa. Kao dodatak svakom broju pridodato je slovo (C) ispred oznake promene. Zadatak radiologa je da napravi upoređenje promena označenih od CAD sistema i  promena uočenih tokom pregleda. Ovakav način pregleda i interpretacije zahvata znanje, iskustvo i veštinu radiologa, ali i vreme do 45minuta.

Zaključak

  • Virtuelna kolonoskopija je relativno nova dijagnostička metoda u otkrivanju kolorektalnih polipa sa senzitivnošću od 84% u detekciji polipa manjih od 1 cm, a 100% u detekciji polipa većih od 1cm.
  • Prednost u odnosu na klasičnu kolonoskopiju je u tome što nema potrebe za sedacijom pacijenta, vreme oporavka je svedeno na minimum, omogućava pregled kolona u celini, čak i kada je to nemoguće izvesti klasičnom kolonoskopijom. Ipak, ispitivač ostaje uskraćen za aspiraciju viška tečnosti iz debelog creva, ali i za biopsiju svih sumnjivih promena.
  • Virtuelna kolonoskopija je druga po redu najbolja metoda u dijagnostici oboljenja kolona, odmah posle klasične kolonoskopije.

Virtuelna cistoskopija

  • Tehnika je minimalno invazivna i omogućava intraluminalnu navigaciju.
  • Virtuelna cistoskopija je izuzetno fleksibilna, omogućava da se virtuelna kamera rotira u opsegu od 360°, ne postoji nedostupni segment mokraćne bešike.

Protokol pregleda

  • Podrazumeva pregled celog abdomena i male karlice, dužina pregledane regije 40cm.
  • Trajanje pregleda manje od 40 sek., kolimacija preseka 1,5, debljina preseka 1,5mm, trajanje jedne rotacije cevi 0,6 sek., pomeranje stola 1,5mm.
  • Rekonstrukcija se vrši na 1mm.
  • Aplikuje se KS, u količini od 100ml, preko automatske pumpe.
  • Nakon pražnjenja, u bešiku je radi eliminacije rezidualnog urina postavljen Folijev kateter dijametra 10-12 Fr .
  • Pregled započinje insuflacijom 300–500 ml vazduha (u zavisnosti od tolerancije) u prethodno aplikovani urinarni kateter pacijenta.
  • Nakon topograma koji je učinjen dok pacijent leži na leđima, da bi se locirala mokraćna bešika i utvrdio stepen njene distendiranosti, čini se CT pregled sa jednim zadržavanjem vazduha.
  • Bolesnik je zatim okrenut na stomak, a CT pregled je ponavljan uz iste parametre, opet nakon prethodno učinjenog topograma.
  • Snimanje se vrši i u supinaciji i u pronaciji zbog eventualnog rezidualnog urina i mogućnosti da on prekrije male promene.
  • Valjana popunjenost i distenzija bešike jedan su od najvažnijih preduslova za sprečavanje pojava pseudolezija, koje bi mogle da budu verifikovane kao posledica neadekvatne distenzije.Vreme izvodjenja procedure, uključujući postavljanje katetera, iznosilo je približno 30-35 minuta.
  • Korišćenjem ove tehnike pregled se može usmeriti na svih 360 stepeni, po svakoj osi, pa se optimalno može ispitati kompletna unutrašnja površina organa, a naročito vrat i baza bešike koji predstavljaju oblasti teške za ispitivanje konvencionalnom cistoskopijom.

Intravenska virtuelna cistoskopija

  • U poslednje vreme se radi tzv. intravenska virtuelna cistoskopija.
  • Kada se mokraćna bešika ispuni kontrastom, koji se potom pomeša sa urinom dobijamo mogućnost prikaza virtuelne cistoskopije.
  • Komfornija metoda za pacijenta.
  • Skoro u potpunosti ima identične rezultate kao i virtuelna cistoskopija sa vazduhom.
  • Pregled se radi oko 2 minuta posle intravenske aplikacije kontrastnog sredstva, a nastavlja se kao i obična virtuelna cistoskopija sa vazduhom.

Zaključak

Kao minimalno invazivna procedura, virtuelna cistoskopija nudi mnoge prednosti. Ona dozvoljava preciznu lokalizaciju lezije zahvaljujući širokom polju pregleda i prikazu ekstravezikalnih anatomskih kota. Veličina tumora se objektivno meri pa se virtuelna cistoskopija može iskoristiti i za praćenje reakcije na tretman kod obolelih sa neresektabilnim tumorima.

Tags
O autoru
Sava Stajic Doktor medicine, specijalista radiolog, Doktor medicinskih nauka, Mentor specijalističkih studija iz radiologije Profesor strukovnih studija, Oblast Medicina, uža naučna oblast Radiologija