CT PROTOKOLI U DIJAGNOSTICI INTRAKRANIJALNIH PROCESA VZS

CT PROTOKOLI U DIJAGNOSTICI INTRAKRANIJALNIH PROCESA VZS
7. maja 2020. No Comments Predavanja,SAVREMENE RADIOLOŠKE DIJAGNOSTIČKE METODE Sava Stajic

Dr sci med Sava Stajić

Video prezentacija CT PROTOKOLI U DIJAGNOSTICI INTRAKRANIJALNIH PROCESA VZS

CT dijagnostika je prvi i često osnovni dijagnostički modalitet kod traumatskih stanja, ishemijskih lezija, u otkrivanju vaskularnih malformacija i intrakranijalnih tumora.

CT protokol  kod traumatskih i ishemijskih lezija, odnosno tumora endokranijuma

  • Rutinski CT pregled mozga se obavlja tako da pacijent leži na leđima, sa glavom koja se nalazi aksijalno u držaču.
  • Posle dobijenog topograma glave, transverzalno se skenira, tako da su slojevi paralelni sa orbitomeatalnom linijom.
  • Debljina sloja ne prelazi 5mm ( baza lobanje i zadnja lobanjska jama najčešće na 3mm, a supratentorijalno na 5mm).
  • Transverzalni skenovi se nastavljaju iznad sele turcike.
  • Ukoliko su slike transverzalnih preseka nejasne, dodatno se skeniraju ciljane regije.
  • Intravenski kontrast se primenjuje posle nekontrastnog skeniranja glave i primena kontrasta zavisi od  uputne dijagnoze  i nalaza prekontrastnog pregleda .

KLJUČNI ELEMENTI SNIMANJA NA CT-U

  • pozicioniranje pacijenta
  • skeniranje se vrši aksijalno/sekvencijalno, ali se može vršiti i spiralno u 64,128, 256, 320 multidetektorskih skenera
  • davanje kontrastnog sredstva uz praćenje postkontrastnog pojačanja

REGULISANJE DOZA NA CT PREGLEDU ENDOKRANIJUMA

  • automatska kontrola ekspozicije, odn trenutna modulacija cevi, može biti korišćena, ali je najčešće isključena,
  • korišćenje akreditovanih protokola snimanja
    • dijagnostički referentni nivo (u pogledu obima CTDI) je 75mGy
    • ove vrednosti su za rutinski pregled glave u odraslih, ali mogu biti signifikantno različite za date pacijente sa posebnim indikacijama za pregled.
CT PROTOKOLI U DIJAGNOSTICI INTRAKRANIJALNIH PROCESA VZS 2
Tabela

CT protokolkod traumatskih i ishemijskih lezija

  • Posle dobijenog topograma glave, transverzalno se skenira, tako da su slojevi paralelni sa orbitomeatalnom linijom.
  • Debljina sloja ne prelazi 5mm ( baza lobanje i zadnja lobanjska jama najčešće na 3mm, a supratentorijalno na 5mm).
  • Transverzalni skenovi se nastavljaju iznad sele turcike.
  • Intravenski kontrast se primenjuje posle nekontrastnog skeniranja glave i primena kontrasta zavisi od  uputne dijagnoze i nalaza prekontrastnog pregleda (uglavnom kod ishemijskih lezija).
  • Rutinski CT pregled mozga se obavlja tako da pacijent leži na leđima , sa glavom koja se nalazi aksijalno u držaču.
  • Posle dobijenog topograma glave, transverzalno se skenira, tako da su slojevi paralelni sa orbitomeatalnom linijom.
  • Debljina sloja ne prelazi 5mm ( baza lobanje i zadnja lobanjska jama najčešće na 3mm, a supratentorijalno na 5mm).
  • Transverzalni skenovi se nastavljaju iznad sele turcike.
  • Ukoliko su slike transverzalnih preseka nejasne, dodatno se skeniraju ciljane regije.
  • Intravenski kontrast se primenjuje posle nekontrastnog skeniranja glave i primena kontrasta zavisi od  uputne dijagnoze  i nalaza prekontrastnog pregleda .

CT protokol kod traumatskih lezija

  • Pregled se obavlja nativnom serijom direktnih aksijalnih preseka paralelnih  sa orbitomeatalnom linijom sa pomakom 5mm i debljinom sloja 5mm, od foramena magnuma  do verteksa lobanje.
  • Aplikacije intravenskog kontrasta se koristi u evaluaciji nekih subakutnih i hroničnih traumatskih lezija.

CT protokol kod ishemijskih lezija

  • Pregled se započinje nativnom serijom direktnih aksijalnih preseka paralelnih  sa orbitomeatalnom linijom sa pomakom 5, odn 3mm i debljinom sloja 5, odn. 3mm, od foramena magnuma  do verteksa lobanje.
  • Aplikacije intravenskog kontrasta je obavezna u evaluaciji ishemijskih lezija (40 do 60ml, a postkontrastna serija se učini nakon 60s).

CT dijagnostika je prvi i često osnovni dijagnostički modalitet kod u otkrivanju vaskularnih malformacija i intrakranijalnih tumora

NajčešćeindikacijezaprimenuCT dijagnostikesu:

  • glavobolje,
  • akutni neurološki deficit,
  • akutni psihijatrijski poremećaj,
  • iznenadni gubitak svesti,
  • neočekivani epileptični napad,
  • radiografski vidjene kalcifikacije, i
  • sumnja na povećan intrakranijalni pritisak.  

U slučaju potrebe za brzo sprovedenom dijagnostikom.

U praksi najčešće se koristi 16, 64, 128, 256, 320 multidetektorski CT, pa je i najveći deo protokola prilagodjen ovoj vrsti skenera.

U dijagnostici vaskularnih malformacija najčešće se pristupa odmah postkontrastnoj seriji (80 do 120ml, 25s od početka davanja kontrasta).

Cilj je dobro prebojiti arterije mozga, dati arterijski topogram, učiniti rekonstrukcije sa 3D prikazom.

A. cerebri media

  • Kod intrakranijalnih tumora postoji potreba za brzo sprovedenom dijagnostikom.
  • U praksi najčešće se koristi 16, 64, 128, 256, 320 multidetektorski CT, pa je i najveći deo protokola prilagodjen ovoj vrsti skenera.
  • U dijagnostici tumora prvo se učini nativna serija (na 5, odn. 3mm), a potom postkontrastna serija (40 do 80ml, posle 60s), sa rekonstrukcijama, uključujući i 3D.

DIJAGNOSTIČKI CILJ

  • detekcija edema moždanih struktura ili ishemije,
  • detekcija hemoragičnih kolekcija,identifikovati pomeranje moždanih struktura,
  • identifikacija endokranijalnih tumorskih masa,
  • evaluacija komornog sistema,
  • evaluacija veličine sulkusa i relativne promene u simetriji,
  • detekcija kalcifikacija unutar moždanih okolnih struktura.

KT KRITERIJUMI PRISUSTVA INTRAKRANIJALNIH TUMORA KOJI ODREĐUJU PROTOKOL SNIMANJA

ZNACIPRISUSTVA SAMOG TUMORA

  • TUMORSKA LEZIJA RAZLIČITOG DENZITETA  (HIPO-, IZO- ILI HIPERDENZNA)

KT KRITERIJUMI PRISUSTVA INTRAKRANIJALNIH TUMORA KOJI ODREĐUJU PROTOKOL SNIMANJA

PERIFOKALNI EDEM

  • do 2 cm
  • manje od pola hemisfere
  • veći od pola hemisfere

ZNACI PRISUSTVA ENDOKRANIJALNOG EKSPANZIVNOG PROCESA

Meningeom

CT PROTOKOLI U DIJAGNOSTICI INTRAKRANIJALNIH PROCESA VZS 29
Prekontrastno – postkontrastno

“Low-grade” astrocitom

Anaplastični astrocitom

Pleomorfni ksantoastrocito

Subependimalni gigantocelularni astrocitom

Juvenilni pilocitični astrocitom cerebeluma

GBM (glioblastoma multiforme)

Glioblastom  (“butterfly” gliom)

PRIMARNI CEREBRALNI NEUROBLASTOM
(supratentorijalni PNET)

Ependimom

TUMORI SELARNE REGIJE

Makroadenom hipofizne žlezde

Metastaza  kod malignog melanoma

CT PROTOKOLI U DIJAGNOSTICI INTRAKRANIJALNIH PROCESA VZS 51
Metastaza kod malignog melanoma

Metastaze kod karcinoma debelog creva

CT PROTOKOLI U DIJAGNOSTICI INTRAKRANIJALNIH PROCESA VZS 52
Metastaze kod karcinoma debelog creva
CT PROTOKOLI U DIJAGNOSTICI INTRAKRANIJALNIH PROCESA VZS 53
Metastaze kod karcinoma debelog creva
Tags
O autoru
Sava Stajic Doktor medicine, specijalista radiolog, Doktor medicinskih nauka, Mentor specijalističkih studija iz radiologije Profesor strukovnih studija, Oblast Medicina, uža naučna oblast Radiologija